Povodom dvanaest godina od pogibije bivšeg komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane general –pukovnika Ljubiše Veličkovića na njegov grob u rodnom selu Crljenac, vence su položili pukovnik Avijacije Dragan Todorović na čelu delegacije komande Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, pukovnikGoran Zekić, zamenik komandanta Centra za obuku kopnene vojske Požarevac, delegacija opštine Malo Crniće, SUBNOR-a, predstavnici Mesne zajednice Crljenac i Aero kluba iz Kostolca koji nosi njegovo ime, supruga i ćerke. General Ljubiša Veličković poginuo je 1.juna 1999.godine u NATO bombardovanju naše zemlje prilikom noćnog obilaska jedinice za protivvazdušna dejstva u selu Omoljica kod Pančeva.

Na porodičnoj grobnici u Crljencu prisutnima se obratio zamenik predsednika opštine Malo Crniće Miodrag Draganče Marković, istakavši da je general Veličković najsvetliji deo istorije srpskog naroda, čovek koji nikada nije zaboravio porodicu, prijatelje i mesto u kome je rođen, a sudbina je tako htela da tu bude i sahranjen, na samo nekoliko stotina metara od rodne kuće. „Ljubiša Veličković je jedini general srpske vojske koji je svoj život položio na braniku otadžbine. Voleo je svoju porodicu, prijatelje, uvažavao saradnike, poštovao pretpostavljene. Poštovani generale, mi smo dužni da vas poštujemo i našim potomcima ostavimo u amanet vaše herojstvo. Ponosni smo na vas i mlade naraštaje podsećamo na sve ono što ste učinili za sve nas. Neka vam je večna slava, a mi obećavamo, da ćemo vas se uvek sećati i prvog juna obilaziti vaš grob“, rekao je Marković.

O liku i delu pokojnog generala

Ljubiša Veličković rođen je 1.marta 1946.godine u Crljencu i kao odličan đak osnovne škole opredeljuje se za odlazak u Vazduhoplovnu gimnaziju, tada pripremnu školu u Mostaru. Upisuje se u prvu klasu generacije i završava je 1963.godine, kao prvi u rangu. Profesori i vaspitači tada elitne vojne škole, uočili su i zapamtili bistrog i sposobnog dečaka, koji je ispoljavao veliku upornost i ambicioznost da stekne što više znanja. Među prvima u rangu Ljubiša završava Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Zadru 1966.godine i postaje potporučnik – pilot Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Ubrzo zatim završava preobuku za letenje na supersoničnim avionima – MIG i na tim avionima raznih tipova je uglavnom leteo više od trideset godina.

Jedan je od prvih naših pilota koji je završio preobuku za letenje na MIG-u 29, tada jednom od najboljih borbenih aviona u svetu. Završio je najviše vojne škole sa odličnim uspehom i čuvenu rusku Generalštabnu akademiju „Vorošilov“ sa visokim uspehom. Bio je veoma cenjen i uvažavan od strane vojnog ekstablišmenta raznih zemalja, posebno ruskog, gde je imao i dosta prijatelja. Vrhunski vojno i politički obrazovan, pratio je i analizirao situaciju u svetu i kod nas, a rezultat toga je, da je zajedno sa generalom Mirkom Vičinićem već 1997.godine sačinio predlog državnom vrhu, za modernizaciju sredstava za protivvazdušnu odbranu. Suština tog predloga bila je potreba nabavke raketa za protivvazdušnu odbranu, prvenstveno tada modernog i efikasnog S300 PMU-1. Nabavka neophodne opreme nije realizovana iz prvenstveno političkih razloga i time je NATO alijansi znatno olakšano donošenje odluke da izvrši napad na našu zemlju.

Potpuno svestan činjenice i situacije, general Veličković ulaže svu svoju snagu u odbranu otadžbine. Jedan je od glavnih tvoraca plana upotrebe snaga vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane tokom NATO agresije. Često obilazi jedinice na vatrenim položajima, kontroliše, daje uputstva i lični primer. U jeku bombardovanja naše zemlje nalazio je vremena, da obično u povratku sa obilaska jedinica na položajima svrati u svoj rodni Crljenac, makar na pola sata, da predahne, vidi svoju majku ili porazgovara sa meštanima. Voleo je selo u kome je rođen, često je i na drugim mestima isticao da je poreklom iz Crljenca, pa je ovde i kuću sagradio. Iako je pre bombardovanja tokom slobodnog vremena bio na mnogim mestima, izgleda da je najradije dolazio u ovo selo, prvenstveno da se opusti i odmori od posla, pri čemu nije voleo da govori o svojoj službi. Rado je išao u lov ili na pecanje, a redovno je bio prvi ranoranilac u branju šumskih pečurki, pri čemu je odlično znao i pamtio gde ih može naći. Voleo je i znao da porazgovara sa svojim zemljacima na primeran način, a znao je i da se našali.

Često se i sada čuje od ljudi iz sela i okoline, uz određena čuđenja i nezadovoljstvo, zašto se tako malo pominje ime pokojnog generala Ljubiše Veličkovića. Obavljao je mnoge najodgovornije dužnosti, uključujući i dužnost komandanta RV i PVO. Poslednja na kojoj je, kao jedini general u istoriji srpskih ratova dao i život, bila je funkcija zamenika saveznog ministra odbrane i pomoćnika načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO. Sahranjen je 3.juna 1999.godine, po sopstvenoj želji, na groblju u Crljencu, samo nekoliko dana pre prestanka agresije na našu zemlju.

Osmi Memorijalni turnir

Nakon polaganja venaca, tradicionalno u organizaciji opštine Malo Crniće, Mesne zajednice Crljenac, Opštinskog fudbalskog saveza i Fudbalskog kluba „Stig“ Crljenac, održan je osmi po redu Memorijalni turnir „General Ljubiša Veličković“. Učestvovale su ekipe Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, Centra za obuku kopnene vojske Požarevac, reprezentacija opštine Malo Crniće i FK „Stig“ iz Crljenca. Pobednički pehar pripao je ekipi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane iz Batajnice koja je posle boljeg izvođenja penala sa 3:2 savladala reprezentaciju opštine Malo Crniće. U revijalnoj utakmici veterani reprezentacije opštine Veliko Gradište sa 3:2 pobedili su ekipu FK „Stig“ iz Crljenca. Pehare su uručili zamenik predsednika opštine Miodrag Draganče Marković i potpredsednik Opštinskog fudbalskog saveza Radojica Perić.

D.Dinić