Територија општине Мало Црниће заузима простор од 271 км2. Централни део територије обухвата плодна, широка долина средњег и горњег тока реке Млаве, која се лагано шири у Стишку равницу. Само по ободима налазе се питома брда, последњи обронци Хомољских планина. Карактеристике рељефа су 83-350м надморске висине. Општина Мало Црниће има 13.853 становника (број сталног становништва) који живе у 19 насеља. Број становника са грађанима који су евидентирани као повремено одсутна лица је 18.610 становника. Седиште Општине је у Малом Црнићу, које је у близини суседних општина Пожаревац, Петровац на Млави, Кучево, Велико Градиште, Жабари. Општина Мало Црниће је повезана магистралним путем Пожаревац- Мајданпек и регионалним путевима Пожаревац- Петровац- Жагубица.
У односу на остале општине у Браничевском округу можемо рећи да је Општина Мало Црниће на првом месту када је у питању проценат пољопривредног земљишта у односу на укупно земљиште и то 84,6%. С тога је на подручју Општине Мало Црниће основна грана привређивања пољопривреда која има изузетне погодности и иста се одвија на око 23.000 хектара, од чега се највећи део налази у поседу индивидуалних газдинстава, остала површина је државна, односно друштвена својина, која се налази у поседу седам Земљорадничких задруга и то: ЗЗ «Будућност», Мало Црниће поседује 318,41 хектара; ПЗ «Стиг», Божевац 14,02хектара; ЗЗ «Витовница», Кула поседује 0,33хектара, што укупно износи 332,76 хектара. Остале Земљорадничке задруге не поседују земљу, већ се баве организованом пољопривредном производњом.
Први помен насеља овог краја налази се у турском Браничевском тефтеру из 1467.год У њему су пописана села: Салаковац, Гоње и Доње Црниће, Батуша, Калиште, Кула, Топоница, Кобиље и Мало Градиште (од оних насеља која и данас постоје). Породица Бајлони је 1869. овде подигла Бајлонијев млин (данас „Млин Млава“). Године 1885-86. саграђена је прва четворогодишња школа у овом крају.