РЕЧ НАРОДА, УТОРАК 30. ДЕЦЕМБАР 2014. ГОДИНЕ
УЛАГАЊЕ OБИМНO АЛИ ИСПЛАТИВО
Уз финансијску подршку Министарства пољопривреде и заштите животне средине и општине Мало Црниће израђена је „Студија наводњавања пољопривредног земљишта у приобаљу реке Млаве на територији општине Мало Црниће“, са циљем да се плански утиче на развој пољопривреде и побољшање животног стандарда становништва које се превасходно бави пољопривредом. Сгудију су представили др Добривоје Јовановић, др Владан Ђулаковић, Јован Тошић и Љубиша Живковић.Заменик председника општине Мало Црниће Горан Дачић истиче да ова студија има велики значај и у правцу даље реализације пројеката, јер ће послужити за квалификовање пројеката и коришћење средстава, како од стране домаћих донатора, тако и из фондова ЕУ
-Разлог за покретање израде ове студије лежи у чињеници да смо као општина сврстани у подручје са отежаним условима рада у пољопривреди. Екстензиван начин обраде земље, застарела механизација и непостојање средстава за њено осавремењавање, затварање Млина и Фабрике тестенине, као и фарми на територији општине, узрок су повећања незапослености, немогућности упошљавања радно способног стамовништва и миграција становни|>.| * л удију смо израдили за млав«I’ у долину из разлога што смо м м и и доста доступних података и зато што постоје одређени природни услови и изграђени канали у мелиорационом подручју. Надам се да ћемо кроз ову презентацију бити упознати са планским решењима наводњавања, а на нама свима је да се и даље залажемо за будућност наше пољопривреде и да предано радимо на томе, казао је Дачић.
Ова студија практично об ухвата сва села у ошлтини Мадо Црниће која гравитирају ка реци Млави и има за основни циљ да утврди које су резерве воде, које површине треба наводњавати, приоритете при наводњавању тих површина, као и да одреди које су то културе које би се гајиле у будућности при извођењу
наводњавања.
-Ми смо овом студијом практично створили основу за даљу разраду планских докумената, као што је израда генералног пројекта и главног пројекта наводњавања и предвидели смо две фазе у извођењу наводњавања. Прва фаза би се спровела на око 700 хектара са дирекгним црпл>ењем водс из приобаља реке Млане и она би обухватила подручје од моста у Малом Црнићу. Друга фаза обухвата додатних 1.200 хектара и захтева израду вештачких језера. Студијом смо разматрали могуће протоке реке Млаве, наносе који су знатни у овом подручју и практично смо дошли до закључка да једино вода у подинском слоју реке може да се користи за наводњавање, јер нема велику засољеност. Дубинске воде нису погодне за наводњавање, јер садрже велике количине соли и после дужег периода наводњанања дошло би до засол>анања повр шина. Воде које смо обрадили садрже задовољавајуће количине физичких и хсмијских супстанци, које мо|у да се користе за наводњавање, при чему смо знатну пажњу посветили могућности будућег плодореда који је сада јако сужен, истакао је др Добривоје Јовановић.
Наводњавање би изискивало 2,5 3 хиљаде евра по хектару, а финансирало би се из одговарајућих министарстава, иностраних фондова и од пољопривредника који би купили земљиште. Инвестиција би се исплатила за 8 -10 година, међутим у случају екстремне суше тај пери од би се знатно смањио, тако да би комплетна улагања могла да се врате после једне године. Зависно од површина које би се наводњавале користило би се кишење и локализовано наводњавање.
Скупу су присуствовали председница Скупштине општине Мало Црниће Горанка Стевић, помоћник председника општине Топлица Тјорђевић, начелница Општинске управе Марина Марковић и шеф одборничке групе СНС-а Малиша Антонијевић.
Д.Динић